Прослављена крсна слава Патријарха српског Порфирија

Његовој Светости Патријарху г. Порфирију саслуживали су преосвећена господа архијереји: браничевски Игњатије, рашко-призренски Теодосије, нишки Арсеније, буеносајрески и јужно-централно амерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске Кирило, далматински Никодим, шабачки Јеротеј, хвостански Алексеј и јегарски Нектарије.

‍

Саслуживали су и архимандрити Нектарије, секретар Светог Архијерејског Синода; Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; Севастијан, игуман манастира Крке; протосинђел Харитон, игуман манастира Ковиља; као и протојереј Ђорђе Стијисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; протојереј Лазар Манигода, старешина храма Свете Тројице у Земуну; и ђакони Драган Радић, Радомир Врућинић, Владан Таталовић, Николај Вуковић и Петар Козакијевић.

‍

Празничном беседом, после читања светог Јеванђеља, по благослову Његове Светости, верном народу се обратио Његово Преосвештенство Епископ браничевски г. Игњатије који је у име свих присутних честитао крсну славу првојерарху Српске Православне Цркве:

‍

-Ваша Светости, преосвећена господо архијереји, драги оци, драга браћо и сестре: Бог се јави!

‍

У име свих нас, и у своје лично име, честитам Његовој Светости крсну славу, Светог Јована Крститеља, са молитвеним жељама да Свети Јован посредује пред Господом да Господ да још многа љета живота нашем драгом Патријарху, да заједно славимо Господа славећи Његове светитеље.

‍

Посебно је потребно у ово време да Господ оснажи Његову Светост за службу коју носи, коју има. Најважнија служба, пре свега и између осталих, јесте служба чувања и очувања јединства Цркве. На првом месту као епархијски архијереј, кроз крштење и рукоположење Његова Светост доноси дарове Духа Светог. Будући да је Свети Дух дух заједнице, да дарови Духа Светог граде Цркву, граде заједницу, многи у Господу Христу даровима Духа Светог граде тело Христово – литургијску заједницу. Заједница је врло битна, јер је човек биће заједнице и зато Господ каже: Тамо где су двојица или тројица у име моје, тамо сам и ја међу њима! (Мт 18,20) или она стара латинска пословица која каже: Unus Christianus, nullus Christianus! Један хришћанин не може да буде сам, мора да припада заједници. Његова Светост, наш Патријарх,  ту заједницу и јединство одржава на помесном, нашем патријарашком нивоу, кроз заједницу наших епископија. Свака епископија је пуна Црква на челу са својим владиком, али све епископије морају да буду за(једно). Патријарх одржава једиство, јер је човек икона Божја, а Црква је Божја Црква. На овај начин и човек и Црква постоје на божански начин. Ми верујемо у једног Бога, који је Света Тројица: Отац , Син и Свети Дух. То нису три бога него један Бог. Бог чини јединство, а само постојање сваке личности зависи од заједнице. Отац је отац јер је у заједници са Сином, Син је син јер је у односној заједници са Богом, Богом Оцем, јер ако нема сина нема ни оца. То је једна личност што показује, драга браћо и сестре, да је заједница суштински битна.

‍

Нажалост, време у којем живимо разара сваку заједницу. Човек данашњице мисли да је сам себи довољан. Данашњи човек не мисли да постоји са другим и да му је потребан други да би постојао. Штавише, данашњи човек другог сматра непријатељем. Савремени философ каже: Други је мој пакао, а на другом месту каже: Други је мој првородни грех. Дакле, живимо у таквом времену где човек остварује заједницу са другим човеком кроз користољубље – ако има неке користи нема ни заједнице. Данашњи човек нема сазнање да не може да постоји сам. Зато се разводе бракови. Зато се државе распадају. Човек хоће да буде сам. Приче о уједињењу Европе су приче о интересу, јер ако нема интереса нема ни заједнице, нажалост. То јесте наше време, али ако само мало другачије погледамо на другог, када волимо једни друге, када заволимо једну душу, не можемо да замислимо свој живот без ње. Ако се деси да тај други оде и ми се губимо. То показује, браћо и сестре, да је сваки човек икона Божја, да је биће заједнице. Морамо данас да наглашавамо у Цркви да не може нико од нас да буде личност, да буде хришћанин и Божји човек, ако не припада заједници. Управо ова заједница овде је икона будућег Царства, истинског постојања, како каже Свети Максим Исповедник: Стари завет је светиња, Нови завет је икона, а будуће царство је истина. Такво хришћанство носи једну нову перспективу. Неко мисли да је у почетку све то завршено и да је истина, међутим то је супротно хришћанству. Ми кажемо: Што време више пролази ближе смо Истини, ближе смо Царству Божјем које очекујемо.

‍

Још једном упућујемо молитвене жеље да Господ да снаге Његовој Светости, првојерарху наше Српске Православне Цркве, у јединству наше Цркве, али и да му да снаге да делује и на јединству васељенске Цркве. И ту, нажалост, има утицаја савременог света. И ми православни смо почели да се раздвајамо. Почели смо да се раздвајамо не слушајући Светог апостола Павла који каже: У Цркви, пред Богом, нема више Јудејца ни Јелина… сви смо једно у Господу (Гал.3,28). Свима вам желим срећан празник и да данашње сабрање и славље буде на подстрек Његовој Светости! Бог се јави!

‍

Његова Светост је на празничној Литургији одликовао протојереја Лазара Манигоду, старешину храма Свете Тројице у Земуну, правом ношења напрсног крста.

‍

На крају свете архијерејске Литургије, Његова Светост је заблагодарио свим присутним речима:

‍

– Нека је благословен данашњи празник и нека је срећна слава свима који данас славе Светог Јована, Претечу Господњег и Крститеља. Браћо архијереји, хвала што сте дошли данас да заједно служимо свету Литургију. Хвала владици Игњатију на беседи, на слову утехе, како се то каже на језику Цркве, на речима богословским и духовним. Нека Бог да свима радост, пуноћу живота, лепоту, здравље, слогу и љубав молитвама Светога Јована. Живели на много година!

‍

Посебно драги Патријархови гости биће деца из Ораховца, Велике Хоче, Гораждевца и Косовског Поморавља са којима ће се Његова Светост г. Порфирије дружити другог дана своје славе у храму Светог Саве у Београду.

‍

Извор СПЦ.РС