Научни скуп „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности”

Поздрављајући присутне архијереје, министре, омбудсмане и представнике најзначајних установа друштва и државе, еминентне професоре, лингвисте, философе, правнике, теологе и стручњаке различитих специјаности везаних за тему конференције, као и вероучитеље и вероучитељице, патријарх Порфирије је истакао да су својим доласком потврдили да разумеју проблеме друштва у коме живе и да, заједно са другима, својим ангажовањем желе да помогну заједници да превазиђе те проблеме.

‍

– Српска Православна Црква и Матица српска су саорганизатори данашњег научног скупа и иду у корак још од оснивања Матице 1826. године. То је значајан показатељ да српска култура није подељена, нити треба  да буде схизофрена, а није ни унисона, не диригује јој један протопсалт, један диригент, политички комесар, један центар, него се слободно развија. Култура заиста не треба и не сме ни као начин живота да цепа друштво, да прави толике недоумице у друштву да појединац изгуби оријентир у простору и времену – истакао је Светејши и нагласио да је оцена многих да Закон о родној равноправности баш то чини:

‍

– Закон о родној равноправности на потпуно вештачки начин креира живот друштва и појединца дијаметрално супротан историјском искуству, начину живота, па и савременим стремљењима нашег друштва. Чини се, такође, да речени Закон има потенцијал да појединца, људску личност дели изнутра, диктирајући, под претњом санкцијама, људима потпуно несвојствен начин општења и на тај начин ствара могућност да млади нараштаји, форсираним притиском и манипулацијама, оним што се зове brainwashing, престану да буду оно што су Божјом вољом постали.

‍

Патријарх Порфирије је заблагодарио управи Народне библиотеке Србије, под чијим кровом се одржао научни скуп, и закључио да је то још једна потврда неподељености српске културе. – Састали смо се да бисмо још једном разговарали о наведеном Закону, у светлу или мраку његових одредби, да бисмо преиспитали и себе, своје животне ставове, а на послетку и да бисмо настојали сви заједно да наш рад и наши закључци не служе још већим поделама и антагонизмима, него да буду здрава основа за друштвени дијалог, за дијалог са одговорним носиоцима власти, за дијалог који ће указати на решење добро за сваког и за све – поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије.

‍

Поздравна слова учесницима научног скупа и бројној публици упутили су и проф. др Драган Станић, председник Матице српске; др Срета Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика САНУ; као и проф. др Александар Милановић, председник Савета за српски језик.

‍

Једнодневни научни скуп је протекао у три сесије којима је модерирала гђа Оливера Јовановић, главни и одговорни уредник Православља, новина Српске Патријаршије. Веома убедљива и чињеницама богато поткрепљена излагања произнели су:

‍

– Проф. др Милош Ковачевић (Београд): Закон о службеној употреби језика и писма – препрека бољем статусу српског језика и ћирилице;
– Др Јованка Радић, научни саветник (Београд): „Родно осетљив језик“ – инструмент за колективну лоботомију;
– Проф. др Рајна Драгићевић (Београд): Лексика за именовање женских лица у речницима савременог српског језика;
– Проф. др Исидора Бјелаковић (Нови Сад): Матица српска о „родно осетљивом језику“;
– Проф. др Виктор Савић (Београд): Шта је то „родно осетљив језик“?;
– Др Владан Јовановић, научни саветник (Београд): О последицама примене језичког инжењеринга у граматичкој и појмовној структури српског језика;
– Др Марина Спасојевић, виши научни сарадник (Београд): Савремени изазови у српском језику као идентитетском чиниоцу;
– Доц. др Катарина Беговић (Београд): „Родно осетљив језик“ у контексту језика, мишљења и стварности;
– Његово Преосвештенство Епископ стобијски г. Јаков (Струмица): Воук култура ‒ родна теорија као један од главних фактора поробљавањa савременог друштва;
– Др Миша Ђурковић, научни саветник (Београд): Одбрана природне породице као кривично дело у Републици Србији;
– Др Душан Илић, научни сарадник (Београд): Џендеризација српског породичног законодавства;
– Мср Марија Стајић, самостални истраживач (Београд): Глобално „уродњавање“: ка неслободи мишљења, говора и постојања;
– Мр Момир Радић, адвокат (Београд): Неуставност Истамбулске конвенције, Закона о родној равноправности, Закона о забрани дискриминације и Кривичног законика;
– Протојереј-ставрофор Велибор Џомић (Београд): Неприхватљивост Закона о родној равноправности за Српску Православну Цркву.

‍

Отварању научног скупа, као и његовом раду, присуствовали су и Његово Преосвештенство Епископ викарни новобрдски г. Иларион, председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке; гђа Славица Ђукић Дејановић, министар просвете; г. Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог; г. Душан Стокановић, управник Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве; протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, професор Православног богословског факултета у Београду; ђакон др Ненад Идризовић, начелник Одељења за чување и приступ фондовима Народне библиотеке Србије. Догађај су пратиле многобројне медијске екипе.

‍

Закључци са научног скупа Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности, као и зборник радова, биће накнадно објављени.

‍

‍

Извор: СПЦ.РС