Патријарх Порфирије у Фочи: Храм посвећен Светом Сави је доказ да је опредељење свих који овде живе мир

Торжествено литургијско сабрање започело је свечаним чином великог освећења Светосавског храма у Фочи којим је началствовао Његова Светост Патријарх г. Порфирије уз саслужење високопреосвећене и пресвећене господе архијереја: дабробосанског Хризостома, црногорско-приморског Јоаникија, жичког Јустина, диселдорфскоги немачког Григорија, славонског Јована, бихаћко-петровачког Сергија, захумско-херцеговачког и приморског Димитрија, будимљанско-никшићког Методија, шабачког Јеротеја и јегарског Нектарија.

‍

На крају свете Литургије, многобројном благочестивом народу Фоче и околине, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је очинску поуку, у којој је истакао да се велика благодат излила данас на Фочу, велики благослов се излио на Републику Српску, али и шире, јер су Срби православни осветили насред Фоче храм и то храм који је посвећен првом Aрхиепископу српском, светитељу Сави. Његова Светост је у поучној беседи објаснио да је данас Фоча добила своју душу, а да постављање храма посвећеног Светом Сави у центар града открива и показује правац и смернице живота људи који овде живе, што значи да Јеванђеље Христово уређује односе унутар једног народа, једне Цркве, али и односе са другима који су другачији.

‍

Српски Првојерарх је тумачећи јеванђелску причу о Милостивом Самарјанину, у којој један припадник изабраног народа пита шта треба да чини да заслужи Царство Божје, нагласио да то питање свако од нас поставља, чак и ако нисмо увек најсвеснији да нам је суштинска и најважнија потреба заједница са Богом, да је важније од свега да нађемо смисао свога постојања, а смисао нашег постојања јесте управо име Христово – појаснио је Патријарх. Колико смо предани Христу, колико му верујемо, колико живимо заповести његове и ону најважнију заповест о љубави, то доказујемо својим животом и односом према ближњем, а да отвореног срца треба да разумемо да је сваки човек наш ближњи. Љубав према Богу доказује се спремношћу да волимо човека, да га разумемо, да праштамо и да тражимо опроштај. – Син Божји је дошао међу нас човекољубља ради.

‍

Дакле, они који припадају истој вери, истој Цркви, истом народу, у овој библијској повести, нису помогли рањеноме. Али, један који припада другом народу – Самрајанима, а Самарјани су били за Јевреје народа погрешне вере, којима чак ни на весеља нису одлазили, помаже рањеном. Он му вида ране, узима гу у наручје и носи у гостионицу. Он моли гостионичара да укаже сваку врсту помоћи рањеном и обећава да ће све трошкове око бриге Он касније измирити. Питао је Господ, испричавши ову причу, припадника изабраног народа и исправне вере: Ко је ближњи овоме човеку? Овај одговара: Онај који му је помогао. И Господ га саветује да и он чини тако. Патријарх је закључио да затварање у себе, у свој егоизам, у свој поглед на свет, може бити погубно и супротно Јеванђељу Христовом, те да смо позвани на човекољубље према сваком човеку, јер је сваки човек наш ближњи.

‍

На крају, Његова Светост је нагласио да храм Светог Саве у Фочи треба да нас подсећа да је Свети Сава увек чинио да његов народ буде јединствен у Христу. То што је био јединствен, давало му је снагу да буде стваралачки настројен кроз векове, као што је био и сам Свети Сава, који је спајао и Исток и Запад, и Цариград и Рим. Патријарх је поздравио све окупљене, пожелевши да се увек сабирамо у овом светом храму и да испуњавамо Господњу заповест о љубави и човекољубљу, јер смо створени не за пролазност, већ за Царство Божје.

‍

Због свесрдног доприноса изградњи Светосавског храма у Фочи г. Милорад Додик, председник Републике Српске, проглашен је за кума новоосвећеног храма.

‍

Извор: СПЦ.РС