Др Бранко Радовановић: Развој идеје светосавља у српској богословској мисли међуратног периода (1920-1940) и њена рецепција у савременом српском богословљу. Историјско-богословска анализа.
У великом амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду, 25. септембра 2024. године, г. Бранко Радовановић, уредник Информативне службе Епархије шабачке и епархијског часописа Глас Цркве, одбранио је докторску дисертацију на тему Развој идеје светосавља у српској богословској мисли међуратног периода (1920-1940) и њена рецепција у савременом српском богословљу. Историјско-богословска анализа.
Обрађену тему највишом оценом је оценила комисија у саставу: др Растко Јовић, редовни професор Православног богословског факултета на Катедри за канонско право; проф. др Милош Ковић, историчар и редовни професор Филозофског факултета у Београду; ђакон др Ивица Чаировић, ванредни професор Православног богословског факултета на Катедри за општу историју Цркве.
У закључку своје докторске дисертације, др Бранко Радовановић пише: Светосавље као религиозно-философска идеја у потпуности је остварила своју примењивост. Примењивост светосавља показује свој дуг пут који креће од светосавско-милешевског култа преко целокупног светосавског наслеђа, које се разлило по свим нашим црквено-државним и друштвено културним сегментима, сабравши се у светосављу као једној саборној идеји. Та саборна идеја, имајући за темељ Христа и светитељство, представља метод и начин приступа Христу, односно Царству Божјем као вечној реалности. Специфичност се огледа у чињеници да тај приступ једног народа Христу не остаје у локалним оквирима него прелази на универзални ниво, сведочећи да је светосавље свечовечанско служење и начин изградње свечовечанске личности. Светосавље јесте религиозно-философска идеја, философија живота и саборна идеја охристовљења која води у Царство небеско као највећу реалност нашег постојања, тежећи најпре да све сабере у заједницу Тела Христовог.
Др Бранко Радовановић је рођен 3. јула 1990. године у Лозници. Богословију Светог Саве у Београду је завршио 2009. године, а на Православном богословском факултету у Београду је дипломирао 2014. године. Следеће године је стекао и звање мастер теолога. Као члан Центра за православне студије из Ниша учествује у истраживачком пројекту Свети Сава у српској духовности и култури са пријављеном темом Христоцентричност светосавља. Учесник је многих научних међународних и националних симпосиона.
До 1. децембра 2022. године вршио је дужност вероучитеља и одељењског старешине у Гимназији Вук Караџић у Лозници, а затим прелази на место помоћника председника Одбора за верску наставу Епархије шабачке. Уредник је Информативне службе Епархије шабачке, епархијског часописа Глас Цркве, као и секретар Мисионарског центра Епархије шабачке Соко Град. Аутор је неколико запажених чланака у категорисаним научним часописима и зборницима.
Одбрани докторске дисертације су присуствовали: Преосвећени Епископ шабачки г. Јеротеј; протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; г. Душан Стокановић, управник Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве; др Владислав Пузовић, редовни професор Православног богословског факултета на Катедри за историју Српске Православне Цркве и ментор кандидата; чланови породице, пријатељи и колеге; као и други заинтересовани слушаоци.
Извор: Радио Слово љубве
________________________
ЕПАРХИЈА ШАБАЧКА