Епископ Јеротеј: Црква је највећа утеха овом свету

„У овој читавој седмици попразништва Узношења Часног и Животворног Крста Господњег, као и у данашњем Јеванђељу које се чита у овој недељи по Возвижењу, говори се о ношењу крста. Господ каже да ко хоће да иде Његовим путем мора да се одрекне себе, да узме крст свој и да крене за Њим. Одрицање од себе је суштина свих наших грехова, а то је одрицање од самољубља, самосажаљења и егоизма. То је грех који нас највише одваја од Бога, а последица тог греха је болест, страдање и на крају смрт. Зато Христос и истиче да се морамо одрећи себе и узети крст, а то су животне околности које живимо, ближњи који нас окружују и сви који су дати од Бога да би се ми спасли, увидели своје слабости и страсти и да би се изборили са њима. Чување себе је први пројавио Адам у рају и  нарушио читаву хармонију у којој су сви испуњавали Божију вољу, јер крст се носи у заједници и свако бежање од заједнице и затварање у себе представља одбијање ношења крста који је спасавајући.

‍

‍

Зато Христос каже да ко не жели да иде Његовим путем и да прихвати свој крст, него жели да чува у себи самољубље, он ће тај мали кратки земаљски живот изгубити. Онај ко се одрекне таквог живота због Христа и Јеванђеља, он ће га сачувати и добити живот вечни. Господ ово појашњава паралелом и поређењем, говорећи: шта човеку вреди ако задобије читав свет, а свој души науди, одосно  какав ће дати откуп за душу своју. Да би имали одговорност према овим речима Господњим, Он на крају говори страшну истину: да ко се постиди Њега и Његових речи у роду овоме, прељуботворном и грешном, да ће се сам Господ приликом Другог доласка постидети њега. Овим речима Христос указује да наше спасење зависи од нас и да је у нашем најдрагоценијем дару слободе. Зато ми већ у заједничарењу у светој Литургији предукушавамо спасење и превазилазимо грех и смрт и увиђамо да је Црква највећа утеха овом свету“ – беседио је Владика Јеротеј.

‍