СТО ДЕСЕТ ГОДИНА ОД БИТКЕ НА МАЧКОВОМ КАМЕНУ

„У данашњем Јеванђељу Гопод је изрекао једну велику тајну духовног сродства, не само као биолошког, телесног и генетског који свако од нас добија долазећи у матицу живота, имајући тај велики дар Божији да уђемо из непостојања у постојање, из небића у биће и узмемо на себе све оно у месту, породици и земљи где смо се родили, обукавши се у то генетско и биолошко наслеђе, него Он говори о нечему много дубљем, вишем и узвишенијем, о једном новом квалитету живота. О том духовном сродству, Господ каже: „Ко слуша речи небеске и о њима размишља, ходи за мном и по Јеванђељу поступа и твори вољу Божију, тај је брат мој, сестра моја и  мати моја“. Порука овог Јеванђеља је да колико год ми били потомци наших дивних и племенитих предака, ако не будемо се ородили и сродили са Христом, идући за Њим, слушајући Његово Јеванђеље и поступајући по Њему, ми ћемо отпасти од својих славних и дивних предака и витезова српског рода“ – беседио је владика Методије.

‍

‍

На крају свете Литургије, присутнима се обратио владика Јеротеј:

‍

„Благодарим свима што сте се данас окупили да се помолимо Богу, да прославимо прво Бога, а затим да се помолимо Богу за све наше јунаке, за све наше претке коју су пострадали на данашњи дан давне 1914. године. Благодарим епископу будимљанско-никшићком г. Методију, који је данас дошао овде да началствује светом Литургијом, а са њим је присутан и сав народ његове епархије. На територији његове епархије се десила велика и знаменита Мојковачка битка, где су славни Црногорци штили пролаз српске војске која се повлачила преко Албаније. Доласком и присуством владике Методија, ми овде сведочимо да смо једно, као што је једно био српски народ у то време. Битка која се овде одигла је једна велика духовна победа, јер су наши преци који су бранили свој народ, своју земљу и  своју нејач, водили праведну борбу и испунили Христову заповест да је нема ништа веће до ко положи живот свој за своје ближње“.

‍

‍

По завршетку свете Литургије, преосвећени архијереји су служили помен код спомен-костурнице на Мачковом камену свим пострадалим војницима и жртвама великог рата, а потом обишли храм Вазнесења Гоподњег у Крупњу, који је подигнут у спомен на жртве пострадале на Мачковом камену и у чијој крипти се налази костурница са посмртим остацима погинулих војника.

‍

У току дана архијереји су посетили и манастир Светог Николаја Жичког на Соко Граду, где је владика Методије служио помен блаженопочившем епископу шабачком Лаврентију.

‍

У смирај дана, у Великој сали Библиотеке „Политика“ у Крупњу, у организацији општине Крупањ, у присутву епископа Методија и Јеротеја, одржана је Свечана академија повод сто десет година од Битке на Мачковом камену.

‍

Поздравно слово је произнео владика Јеротеј:

‍

„А шта би, на крају, ми Срби имали себи да кажемо када је реч о Бици на Мачковом камену? Најпре то да никада не смемо заборавити своју прошлост и све оне који су пре нас живели и умирали на овој земљи. Не смемо то, ради Божије правде али и ради благослова садашњих и будућих поколења. Имали бисмо себи да кажемо и то да нам је бескорисно, штавише штетно, да се испразно хвалимо својом историјом и својим великанима, уколико се не трудимо да живимо достојно свега оног светог и честитог што се породило у роду нашем. Само уколико на делу покажемо љубав и поштовање према својим прецима и претходницима, моћи ћемо да се назовемо њиховом истинском децом и да се надамо њиховом благослову“.

‍