У суботу, 22/5. октобра 2024. године, када наша Света Црква прославља Светог свештеномученика Фоку и Светог пророка Јону, у манастиру Јошаница, Свету Архијерејску Литургију служили су Његово Високопреосвештенство Митропилит шумадијски Господин Јован и Његово Преосвештенство Епископ шабачки Господин Јеротеј.
Саслуживали су им протосинђел Павле (Мирковић), игуман манастира Манасија, протосинђел Теофил (Радовић), сабрат манастира Тумане, протојереј Александар Гајић, архијерејски намесник белички, протођакон Иван Гаашић, протођакон Немања Ристић, са чтечевима Лазаром Коларевићем и Николом Ралевићем.
Литургију је појао Београдски мушки хор.
Након прочитаних јеванђелских зачала проповедао је Епископ шабачки Господин Јеротеј:
“У име Оца и Сина и Светога Духа!
Блажени су они које си изабрао и примио Господе и спомене њихових нараштаја у нараштаје! Заиста је Господ изабрао нашег блаженопочившег оца Јована да му служи, да му буде слуга још од његовог рођења, од кад је зачет у утроби своје мајке. Отац Јован је примио три дара велика у току свога живота, први је дар самога живота, дар да га је Господ из небића у биће створио и то је највећи и најдрагоценији дар. Следећи велики дар који му је дао је дар духовног рођења односно Светог крштења, кроз које је он ушао у Свету цркву Божију, а тај његов дар се актуелизовао, остварио, тек у каснијим годинама његовог живота, кад је отац Јован кренуо да долази стално на богослужења и када је све то у њему постало извор који га је покретао да напредује у своме духовном животу. Трећи велики дар који је добио у своме животу од Господа био је дар монаштва, који је он добио у својим позним годинама. Можемо слободно рећи, удостојио се тог свог дара, а то је дар да служи Господу читавим својим бићем, да му буде посвећен читавим својим бићем а то и јесте прави смисао монаштва. Сваки од ових дарова које је добио, отац Јован се заиста трудио да оправда дарове, да их развије, да их унапреди да би био заиста онај достојни слуга, који када изађе пред Господа ће да умножи те таланте, те дарове које му је он дао, а не да му врати дар који је добио и да га још и окривљује за то. Није такав отац Јован био, него се трудио још од младости своје. Тежак је живот имао, био је велики борац, никада није одустајао и имао је велико срце у коме није било места само за њега самог, него за све које је он могао да обухвати. Управо гледајући Господ ту његову добронамерност и љубав и ширину, то његово добро срце, му је и давао ове дарове и он је узрастао даље и улазио у тај сваки нови дар који му је Господ слао. На крају, последњи период свога живота провео је у овој светој обитељи јошаничкој служећи Светоме Оцу Николи у овоме светом манастиру, у миру и тишини као анониман, али и као велики пред Богом. Управо и када говоримо о светитељима, они су такви били, њихов подвиг је био скривен. Сваки човек је велика тајна, његов духовни живот је велика тајна и тек на Последњем Суду Христовом ће се све то открити, многи ће бити изненађени поред кога смо живели и ко је био тај поред кога смо живели. Такође, истакао бих и истрајност оца Јована у његовом животу, јер он је на крају дошао до краја свог пута, као што је у току свог живота пролазећи кроз етапе, био истрајан, завршавао је послове који су му били поверени и службе, тако и у овом случају, свој духовни живот који је крунисао монашким животом, на крају испунио и издржао до краја, своју трку је добро истрчао, победио и сада у Царству небеском очекује венац који му је Господ припремио. Придружио се овде многобројним јошаничким оцима који су се вековима овде подвизавали. Сада је са оне друге стране духовне реалности, истовремено свагда присутан овде са нама, поготово када су Света богослужења, јер су тада сви светитељи са нама, заједно се моле и црква постаје једна, и ова овоземаљска, ми који још нисмо дошли до краја свога пута и они који су стигли, сада се надамо и верујемо да се он у сабору отаца јошаничких овде моли Богу за нас и крепи нас и унапред се већ радује да и ми испунимо свој пут и дођемо до свог циља, до краја свога духовног пута. Бог душу да прости доброме нашем оцу Јовану и заблагодаримо Господу!”
Након заамвоне молитве одслужен је годишњи парастос схи - монаху Јовану (Матијевићу), који је завршен малим поменом на гробном месту о. Јована, на манастирском гробљу.
На крају Свете Архијерејске Литургије Митрополит Шумадијски Господин Јован се захвалио Епископу шабачком Господину Јеротеју што је принео бескрвну жртву Богу у име свих нас, речима:
“Да Бог благослови ову Свету Литургију коју смо заједно служили, коју је служио преосвећени Епископ Шабачки Јеротеј. Да му заблагодаримо што је у име свих нас принео овде бескрвну жртву, да заблагодаримо на његовој љубави, на његовој жртви коју је данас учинио овој светињи и светој обитељи и да га замолимо да нас има у својим молитвама. Хвала драги Владико, нека Вас Бог чува!”
Игуман Манастира Јошаница, архимандрит Евтимије, са својим братством, монасима Јустином и Доситејем, припремили су трпезу љубави за покој душе схи – монаха Јована.
Бог да му душу прости!”
Извор: Епархија шумадијска
________________________
ЕПАРХИЈА ШАБАЧКА
