Свети Јован Шангајски- храмовна слава на Церу

Преосвећеном Епископу, поред свештенства Епархије шабачке, саслуживао је протојереј Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник и духовник Маркове цркве у Београду, који је, по благослову Епископа Јеротеја, произнео и евхаристијску беседу:

„Вера заповедника из данашњег Јеванђеља је иста она вера која нас данас доводи на Цер, на овај крвљу наших предака крштених у светосавској вери освештани простор. Доводи нас, такође, и под скуте Светог Јована Шангајског који је исту ту веру и донео из своје Русије, али и утврђивао у српском роду. Свако ко жели да свој живот осмишљава вером чини да она рађа наду, а њих две су основна платформа за утемељење нашега живота у љубави, а та љубав иста је она љубав коју Христос проповеда  када каже да од ове нико нема веће да неко положи живот за ближње своје. Наши преци су знали то и у немогућим условима када су се пробијали на врхове Цера, 15. августа 1914. године. Кажу да се обрушила страшна киша, бујице су им онемогућавале путеве, али они су и у немогућим условима показали да је Богу све могуће, Богу коме су своја срца дали, а дали су Му да им помогне да извојевају победу и да обезбеде слободу као највећу вредност у свим световима. Христос долази да нам покаже светлост слободе.

‍

‍

‍

‍

Он каже: „Ја сам светлост свету, који иде за Мном неће ходити у тами“. Христос нам доноси слободу и наши преци баш захваљујући том сијању Христове вере иду за слободом и гину за њом, да би је обезбедили свима који су после њих дошли. Да су успели у томе набоље говори чињеница што смо данас овде. Они који су се осмелили да овај храм посвете Светом Јовану Шангајском знали су и за његову љубав према српском роду. Та иста љубав је приказана најбоље иконом када он врши молитвени помен српском краљу Александру у Марсељу, на месту његове погибије, док га аутомобили заобилазе, показујући у том тренутку своју љубав и откривајући нам како ми треба да будемо храбри у својој вери и силни у својој љубави.“

‍