Светосавска академија у Лозници

„Божја љубав према нама хришћанима уредила је тако да се у венцу године поједини дани издвајају од других по догађајима или личностима које су обележиле један тренутак у историји, али чија је вредност вечна и непроцењива. Нама Србима, међутим, Бог је дао још један дан више, а у њему најлепши и највећи изданак нашега рода – дивног Светитеља Саву Немањића. Тај дан, у који смо вечерас ушли песмама и молитвама Богу и његовом угоднику Сави, а који ћемо сутра у пуноћи прославити, јесте свепразник наше помесне Цркве – празник који, без претеривања речено, сабира у себи све празнике које током године славимо. То је отуда што се у овој благословеној свечарској ноћи и у сутрашњем дану, не сећамо само личности Светога Саве, већ и његове равноапостолне мисије у којој смо ми Срби најјасније чули, разумели и прихватили јеванђеље Христово, а са њим цео поредак и учење Цркве Његове. Благодарећи његовој љубави и труду, све оно што је вера православна дала пре њега ми смо усвојили, а све лепо и честито што је у нашем роду дошло иза њега, њиме смо породили“ - речи су из поздравног слова владике Јеротеја.

‍

‍

Светосавску беседу произнео је др Бранко Радовановић, службеник Епархије шабачке, истакнувши:

‍

„Путује без пута и пут за њим рађа, каже светосавска поезија, описујући најлепше плодове нашег путеводитеља у живот вечни. То је пут онога кога су пре 850 година благочестиви родитељи, Немања и Ана, у сузама измоли од Господа да им буде потпора у њиховој старости, да као сваки родитељи када остаре, гледају у њега идећи у смирењу ка сусрету са Творцем који их је из праха земаљског довео у постојање. Услишивши њихове молитве, Господ им је даровао  Растка, али њихове молитве су се толико омилиле Господу да је Господ даровао Растка да буде дете, али и отац васцелог српског рода. Његово телесно рођење је било испуњено благодаћу Духа Светог, јер попут Светог Јована Крститеља и Растко је још у утроби мајчиној постао пун Духа Светога. Тако је проводећи своју најранију младост се спремао за духовно рођење у Светој Гори, у тој академији небеске мудрости и зборници светиљства, која је постала за њега предукус најлепшег врта и највећег починка и смирења за којим се тада упутила богочежњива душа која је Растка водила и довела до црнорисца Саве. У најскривенијем куту своје душе, у својој молчалници, спознао је дубину унутрашњег човека (Еф. 3, 15), ону димензију човековог бића коју је апостол Павле описао речима: више не живим ја, него Христос у мени (Гал. 2, 20). То је пут од биографије до хагиографије, пут од јуноше до светитеља који никада не напушта најприснији додир са светошћу и аскетским подвигом, не дозвољавајићи духу овога света да га врати и омеђи својим границама. Имајући увек у свом срцу њему најмилије речи из Светог Писма: „Што око не виде и ухо не чу и у срце човеку не дође, оно припреми Господ онима који га љубе!" (1. Кор. 2, 9), вазда спремаше све ка пренебесном животу, знајући вољу љубљенога свога Христа и желећи све сместити у Царство Небеско. Прихватајући ову одговорност пред вечношћу, постао је наш савременик, као што је постао савременик и наших предака. Тако нас је све везао једном нераскидивом нити чији је темељ и почетак он, а чији је крај у месту вечног озарења и радости Васкрслог Господа. Свети Сава није нашао свој идентитет у свили и порфири двора свога земаљског оца, него у дому Оца Небеског, градећи живу Цркву.“

‍

‍

У пригодном уметничком програму наступили су црквени хорови „Свети Јован Шангајски“ и „Свети Роман Слаткопојац“ из Лознице, хор „Сабор Срба Светитеља“ из Бање Ковиљаче, виолиниста Марко Тадић и дечји хор „Слаткопојци“, као вокална солисткиња Николија Вујадиновић. Драмске текстове су извели ученици Гимназије „Вук Караџић“, а приказан је и филм који су снимили најмлађи основци.

‍

На крају свечаности додељене су награде најуспешнијим ученицима основних школа, учесницима ликовног конкурса, као и средњошколцима из Лознице, Крупња, Малог Зворника и Љубовије, који су се надметали на квизу посвећеном Светом Сави.

‍