Светосавска академија у Шабачком позоришту

„Ово моје поздравно слово, ја вам не упућујем овај пут као домаћин вечерашњег сабрања, већ то чиним као један од гостију. Домаћин је пак, нико други до Светитељ Сава, који нас је величином свога богољубља и братољубља призвао на ову богату трпезу речи, који нас је сабрао у свом топлом родитељском наручју. У данашњи велики дан Свети Сава треба да буде домаћин и у сваком српском срцу, у сваком српском дому и у целом нашем народу. Заправо, он би то требао да буде, не само данас када славимо његов свети спомен, већ свакога часа и свакога дана у нашем животу. Имајући Светога Саву за домаћина и путеводитеља, ми се никада нећемо, ни као народ ни као појединци, изгубити у искушењима нашега доба, нећемо изгубити свој духовни и национални идентитет, нећемо изгубити себе. Само са њим као домаћином ми можемо бити безбрижни и сигурни да ће наш дом узрастати и напредовати и да га никаква бура нити олуја неће моћи порушити. То је отуда што је Светитељ Сава целим својим бићем био загледан у Христа Богочовека и што је схватио и прихватио да смо само Христом и Његовим Еванђељем истинска деца Божија, а самим тим истински своји“ - речи су из поздравног слова Владика Јеротеја.

‍

‍

Светосавску беседу произнео је протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић, истакнувши:

‍

„Оно чим је Свети Сава на овом простору заорао тако дубоку бразду, и поред свих својих несумњивих организационих, дипломатских, књижевних и других дарова, је његова светост, или тачније Христова светост, која је тако јако просијала из њега. Светост је та која је припитомила, оплеменила, осветила и определила душу нашег народа једном за свагда. Вековима смо за узоре имали људе светог живота. Житија Светих су била основно штиво на коме су се васпитавали млади, а у вери утврђивали стари. Све оскудице и кривице које би исповедали светитељу могу у мањој или већој мери бити тачне, али основна оскудица нашег времена је оскудица светости и усмерења ка светости. Тако усмерење би резултирало у нашем свакодневном животу залагањем за добро, подвигом задобијања дарова Духа Светога, Који нас уводи у вечност. Чудно за данашње време и наш етос комфора и забаве звуче приче о подвизима вере, молитве, поста, милосрђа још млађаног монаха Саве и недопустиво је мало оних који би желели да подражавају такве напоре. Како живимо сада одређено је оним куда смо се упутили, односно циљеви нашег живота, па затим вредности које проистичу из тих циљева, су они који показују ко смо и шта смо.“

‍

‍

У уметничком делу програма учествовали су: Мина Глигорић, вокална уметница; Стеван Јовић, маестро на гитари; Квартет средње Музичке школе „Михаило Вукдраговић“ из Шапца; Синиша Максимовић и Кристина Пајкић, глумци Шабачког позоришта; Драмска секција Шабачке гимназије; Хор Саборног храма у Шапцу; Дечији хор при Саборном храму у Шапцу.

‍